Град Смедерево и Асоцијација координатора за ромска питања озваничили сарадњу ... Представници Агенције за безбедност саобраћаја у посети Смедереву ... РЕАЛИЗАЦИЈА УСЛУГЕ ЛИЧНИ ПРАТИЛАЦ ДЕТЕТА И УЧЕНИКА


Историја

Прво помињање Смедерева под овим називом забележено је у Повељи византијског цара Василија ИИ из 1019.године, у делу који говори о Браничевској епархији Охридске епископије. Први писани помен о Смедереву налази се и у Повељи кнеза Лазара из 1381.године у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „ у Смедереву људини Богосаву с опћином и баштином“.

Град Смедерево се налази уз правац римске границе (Лимес) и Цариградског друма, што је током историје битно одређивало његов значај и улогу у историјским догађајима. Као такво, ово место има континуитет од праисторије, преко антике и средњег века до данашњих дана. О свим тим временима сведочи богато културно наслеђе смедеревског краја оличено у више локалитета распоређених у граду и око њега


Посебан значај Смедерево добија почетком петнаестог века, у доба деспота Ђурђа Бранковића, када постаје последња престоница српске средњевековне државе и седиште црквеног и привредног живота. Саграђена је Смедеревска тврђава, чији бедеми и данас стоје и сведоче о бурној прошлости града, али и значају Смедерева који већ тада премашује локалну и регионалну димензију. Смедерево постаје центар на размеђи цивилизација, где се преплићу утицаји истока и запада.


Тврђава је смештена на десној обали Дунава, на ушћу реке Језаве.Унутрашњи простор заузима 11ха, а шире окружење данас залази у урбане структуре.Грађена је по узору на Цариградску тврђаву, као фортификација за одбрану и представља једну од највећих тврђава у Европи.

Након пада у турске руке, Смедерево задржава шири регионални значај као седиште санџаката, све до 1521.године.Током шеснаестог и седамнаестог века, развило се у већу оријенталну варош. Крајем  седамнаестог века, за време аустро-турских ратова, варош је наизменично била у рукама зараћених страна, разарана је и привредно опала. У време аустријске власти овде је био центар дистрикта.
 
У обновљеној српској држави Смедерево игра значајну улогу, пре свега као седиште Совјета од 1805.-1807.године, али и као развијено градско насеље, трговачко седиште и главни град Смедеревске нахије.

Током читавог 19. и 20.века, некад у већој, некад у мањој мери, користећи своје потенцијале, имало је своје место у реду најразвијенијих градова Србије.