Početna
Mapa sajta
RSS
Pri sastavljanju testamenta Nikole Kotoranina 20. oktobra 1444. u Smederevu, pokazalo se da je narečeni vlasnik dvanaest veoma skupih i znalački probranih knjiga što je bilo bogatstvo i u evropskim razmerama. Da uporedimo: barski arhiepiskop imao je devet, pre svega bogoslužbenih knjiga, među kojima obavezni misal i psaltir; biblioteku Šarla Petog - sada nacionalna bilioteka Francuske, prestižna u svakom pogledu - činilo je dvadeset knjiga!
Po smrti Stefana Lazarevića, biblioteku, i ostala dobra, po sporazumu, nasledio je nećak, despot Đurađ Branković, i preneo u prestono Smederevo. Veliki deo biblioteke, padom Smedereva, a time i Srbije, rasturen je po svetu, krađom, preprodajom, nemarom, trampom, poklonom i mitom, pa se skrasiše, kao ures na niski slova, u muzejima Budimpešte, Sankt Petersburga, Moskve, Odese, Pariza, Minhena i Hilandara. Tako nas svet upoznaje, a da je više sreće, pameti i razuma te bi knjige, sada i navek, bile u Srbiji. Ili je, možda, kakvi smo, bolje što nam nisu nadohvat.
Sudbinu srpskih knjiga ilustruje priča o putovanju i menjanju vlasnika Srpskog psaltira iz Minhena koji je pripadao Đurađevoj biblioteci (despot ga je dobio od galskog kralja Karla Sedmog). Knjigu je iz Smedereva, poslednji vladar, despot Stefan (Slepi) preneo u Srem. Njegov sin Jovan poklonio je manastiru Pribina glava kod Šida. Odatle je patrijarh Pajsije (zapisavši na njoj da je Đurađeva) dao da se u manastiru Vrdnik ukoriči i umnoži. Originalan rukopis je 1688, posle razbijanja turske opsade Beča, prisvojio pukovnik nemačke vojske. Naredne godine pukovnik je psaltir poklonio bavarskom manastiru Goteskal. Početkom XIX veka rukopis je premešten u Minhen i otad je poznat pod imenom Srpski psaltir iz Minhena.
Zna se, u detalje, put knjige; malo se zna o piscima. Ali, to je priča za drugu priliku.
U Smederevu je, 1932. izlazio časopis "Književni krug" (redakcija u ulici Vojvode Stepe). U prvom broju objavljeni su prilozi nekih smederevskih autora pa tako znamo da su postojali: Zarija Lučanin (rođen 1910. u Miloševcu), Pavle Nedeljković (1909, Ralja), Radomir Lukić (1914, Miloševac), Tanasije Mladenović, urednik i pokretač (1913, Saraorci). U to vreme u Smederevu je pisala Magda Mijačevic ali o njoj, u časopisu, ni pomena. O živopisnom riteru tužnog lika, Miladinu K. Nikolicu Rasinskom, ni govora mada je često bio na stranicama "Glasa podunavlja". Časopis je uvažio Stjepana Đ. Ignjatovića (1909, Lunjevac), koji će 1933. objaviti, u nastavcima, roman "Seobe duša" pa na govorkanja da delo nije originalno braniće se u "Glasu podunavlja":
"Roman ni otkuda nije prepisan, kao što mnogi javno govore, već je to lično moja tvorevina. Zato gospoda, koja ima nešto protiv, neka izvoli i pismenim putem to da dokaže i ja ću im rado odgovoriti. Postoji roman 'Seobe' od g. M. Crnjanskog ali to je samo poluime mog romana. Ja 'Seobe' nisam čak ni čitao."
Znani književni počeci u Smederevu sežu do XV veka. Nepoznati Smederevac 1453. opisao je prenos moštiju Svetog Luke. Čini se da je isti Smederevac izgovorio besedu nad odrom despotovim. Sledi Mihailo Smederevski (druga polovina XVII veka). I tako, skokovito, u koracima od po dva veka tu i tamo nađe se koji pisac: XV, XVII, pa XIX vek sa Trifunom Đukićem (1889, Brskut) koji nije rođen u Smederevu ali je snažno uticao na tadašnje smederevske stvaraoce.
Milosav Slavko Pešić
književnik
Po smrti Stefana Lazarevića, biblioteku, i ostala dobra, po sporazumu, nasledio je nećak, despot Đurađ Branković, i preneo u prestono Smederevo. Veliki deo biblioteke, padom Smedereva, a time i Srbije, rasturen je po svetu, krađom, preprodajom, nemarom, trampom, poklonom i mitom, pa se skrasiše, kao ures na niski slova, u muzejima Budimpešte, Sankt Petersburga, Moskve, Odese, Pariza, Minhena i Hilandara. Tako nas svet upoznaje, a da je više sreće, pameti i razuma te bi knjige, sada i navek, bile u Srbiji. Ili je, možda, kakvi smo, bolje što nam nisu nadohvat.
Sudbinu srpskih knjiga ilustruje priča o putovanju i menjanju vlasnika Srpskog psaltira iz Minhena koji je pripadao Đurađevoj biblioteci (despot ga je dobio od galskog kralja Karla Sedmog). Knjigu je iz Smedereva, poslednji vladar, despot Stefan (Slepi) preneo u Srem. Njegov sin Jovan poklonio je manastiru Pribina glava kod Šida. Odatle je patrijarh Pajsije (zapisavši na njoj da je Đurađeva) dao da se u manastiru Vrdnik ukoriči i umnoži. Originalan rukopis je 1688, posle razbijanja turske opsade Beča, prisvojio pukovnik nemačke vojske. Naredne godine pukovnik je psaltir poklonio bavarskom manastiru Goteskal. Početkom XIX veka rukopis je premešten u Minhen i otad je poznat pod imenom Srpski psaltir iz Minhena.
Zna se, u detalje, put knjige; malo se zna o piscima. Ali, to je priča za drugu priliku.
U Smederevu je, 1932. izlazio časopis "Književni krug" (redakcija u ulici Vojvode Stepe). U prvom broju objavljeni su prilozi nekih smederevskih autora pa tako znamo da su postojali: Zarija Lučanin (rođen 1910. u Miloševcu), Pavle Nedeljković (1909, Ralja), Radomir Lukić (1914, Miloševac), Tanasije Mladenović, urednik i pokretač (1913, Saraorci). U to vreme u Smederevu je pisala Magda Mijačevic ali o njoj, u časopisu, ni pomena. O živopisnom riteru tužnog lika, Miladinu K. Nikolicu Rasinskom, ni govora mada je često bio na stranicama "Glasa podunavlja". Časopis je uvažio Stjepana Đ. Ignjatovića (1909, Lunjevac), koji će 1933. objaviti, u nastavcima, roman "Seobe duša" pa na govorkanja da delo nije originalno braniće se u "Glasu podunavlja":
"Roman ni otkuda nije prepisan, kao što mnogi javno govore, već je to lično moja tvorevina. Zato gospoda, koja ima nešto protiv, neka izvoli i pismenim putem to da dokaže i ja ću im rado odgovoriti. Postoji roman 'Seobe' od g. M. Crnjanskog ali to je samo poluime mog romana. Ja 'Seobe' nisam čak ni čitao."
Znani književni počeci u Smederevu sežu do XV veka. Nepoznati Smederevac 1453. opisao je prenos moštiju Svetog Luke. Čini se da je isti Smederevac izgovorio besedu nad odrom despotovim. Sledi Mihailo Smederevski (druga polovina XVII veka). I tako, skokovito, u koracima od po dva veka tu i tamo nađe se koji pisac: XV, XVII, pa XIX vek sa Trifunom Đukićem (1889, Brskut) koji nije rođen u Smederevu ali je snažno uticao na tadašnje smederevske stvaraoce.
Milosav Slavko Pešić
književnik
√ Književni klub
Istorijat
Književni klub Smederevo je Udruženje pisaca Smedereva koji je nastao iz burne književne prošlosti ovog starog grada.
Današnji Književni klub Smederevo osnovan je 1969. godine. Klub je samostalno nestranačko udruženja građana u koje su se književni stvaraoci i ljubitelji literature dobrovoljno udružili da bi unapredili književno stvaralaštvo, doprineli propagiranju i popularisanju pisane reči, razvili izdavačku delatnost i afirmisali zavičajne autore.
Književni klub Smederevo ima 130 članova, među kojima je deset članova Udruženja književnika Srbije i jedan član Udruženja književnika Makedonije.
Ciljevi
Klub ostvaruje svoju delatnost na teritoriji opštine Smederevo, Srbije i Jugoslavije. Osnovni ciljevi i zadaci Kluba su da:
okuplja književne stvaraoce i ljubitelje literature na teritoriji opštine Smederevo,organizuje sve oblike književnog rada i delovanja,organizuje književne susrete, tribine, manifestacije, festivale, smotre i druge književne delatnosti, neguje i afirmiše književno stvaralaštvo svojih članova, se bavi izdavačkom delatnošću, podstiče mlade na književno stvaralaštvo i stvara uslove za razvoj mladih literarnih talenata,
se zalaže za slobodu pisane reči.
Do sada je objavljeno više od 30 knjiga a godišnje se održi više od 30 književnih susreta i promocija. Svoju aktivnost Književni klub Smederevo realizuje kroz mnogobrojne književne programe, susrete, promocije a pre svega kroz izdavačku delatnost.
Knjige objavljuje u bibliotekama „Smederevski Orfej“, „Zrenik“, „Smederevo“, „Satir“, „Treptaj“, „Posebna izdanja“.
Klub ima ustaljeni oblik aktivnosti kroz književne susrete – „Književni četvrtak“. U organizaciji Kluba smederevski pesnici gostovali su u mnogim gradovima zemlje i inostranstva. Gosti Kluba su i mnogi pisci iz drugih gradova i udruženja
Naziv:
Književni klub Smederevo
Predsednik
Dragan Mrdaković
Adresa:
Karađorđeva 5-7,
Poštanski fah 118
Tel/fax: 026/222-678
Istorijat
Književni klub Smederevo je Udruženje pisaca Smedereva koji je nastao iz burne književne prošlosti ovog starog grada.
Današnji Književni klub Smederevo osnovan je 1969. godine. Klub je samostalno nestranačko udruženja građana u koje su se književni stvaraoci i ljubitelji literature dobrovoljno udružili da bi unapredili književno stvaralaštvo, doprineli propagiranju i popularisanju pisane reči, razvili izdavačku delatnost i afirmisali zavičajne autore.
Književni klub Smederevo ima 130 članova, među kojima je deset članova Udruženja književnika Srbije i jedan član Udruženja književnika Makedonije.
Ciljevi
Klub ostvaruje svoju delatnost na teritoriji opštine Smederevo, Srbije i Jugoslavije. Osnovni ciljevi i zadaci Kluba su da:
okuplja književne stvaraoce i ljubitelje literature na teritoriji opštine Smederevo,organizuje sve oblike književnog rada i delovanja,organizuje književne susrete, tribine, manifestacije, festivale, smotre i druge književne delatnosti, neguje i afirmiše književno stvaralaštvo svojih članova, se bavi izdavačkom delatnošću, podstiče mlade na književno stvaralaštvo i stvara uslove za razvoj mladih literarnih talenata,
se zalaže za slobodu pisane reči.
Do sada je objavljeno više od 30 knjiga a godišnje se održi više od 30 književnih susreta i promocija. Svoju aktivnost Književni klub Smederevo realizuje kroz mnogobrojne književne programe, susrete, promocije a pre svega kroz izdavačku delatnost.
Knjige objavljuje u bibliotekama „Smederevski Orfej“, „Zrenik“, „Smederevo“, „Satir“, „Treptaj“, „Posebna izdanja“.
Klub ima ustaljeni oblik aktivnosti kroz književne susrete – „Književni četvrtak“. U organizaciji Kluba smederevski pesnici gostovali su u mnogim gradovima zemlje i inostranstva. Gosti Kluba su i mnogi pisci iz drugih gradova i udruženja
Naziv:
Književni klub Smederevo
Predsednik
Dragan Mrdaković
Adresa:
Karađorđeva 5-7,
Poštanski fah 118
Tel/fax: 026/222-678