Одржана студијска посета Лиону у вези са стварањем приступачног окружења Куп Србије у каратеу за полетарце, наде и кадете почео је данас у Смедереву Завршена санација котларнице у објекту Весели цветови на Царини Пријем и награда за кик-боксере после успеха на Светском првенству Десет година Регионалног центра за професионални развој


О Смедереву

Само су ретки српски градови настајали онако како је Смедерево настало. За разлику од оних који су градовима постали тако што су израсли из села и других насеља, деспот Ђурађ Бранковић је Град Смедерево подигао са наменом да буде престоница.



После пада последње средњовековне српске престонице под турску власт 1459. године, Град је изгубио свој значај.
Касније Смедерево, оно које је у 19. веку расло уз зидине Града под турском влашћу, Карађорђе је учинио престоницом српском, да би се од тада развијало као варош трговачка и изнова господска.



О грандиозности средњовековног Смедерева посведочиће и подаци да су на деспотовом двору написане 24 књиге, да је сам Ђурађ, будући један од најобразованијих европских владара, имао за оно време богату библиотеку, да је Кир Стефан Србин компоновао духовну музику, те запис да је "... попут античког позоришта..." спектакуларан био дочек моштију Светога Луке које су у граду чуване до пада Смедерева под турску власт.

"Предео сликан чајем", назив је оне лепоте од природе Смедереву дариване, коју књижевник Милорад Павић описује загледан са терасе виле Обреновића на Плавинцу. И Доситеј Обрадовић, пре њега, 1806. године, задивљен лепотом овог краја, смедеревско Југово назива земаљским рајем.



Сваковрсни благород којим је Смедерево даривано, људи су препознавали још од римског императора Проба који је на обронцима Златног брда лозу за потоња славна смедеревска вина засадио.

И од свакога је, до данашњих дана, понешто у Смедереву остало.