Град Смедерево и Асоцијација координатора за ромска питања озваничили сарадњу ... Представници Агенције за безбедност саобраћаја у посети Смедереву ... РЕАЛИЗАЦИЈА УСЛУГЕ ЛИЧНИ ПРАТИЛАЦ ДЕТЕТА И УЧЕНИКА


Порекло назива

Званични назив насеља Смедерево помиње се први пут у повељи цара Василија II из 1019. године, а име Смедерево у хрисовуљи кнеза Лазара 1381. године, којом је кнез Лазар ово, тада мало насеље, поклонио манастиру Раваници. Још увек се трага за коренима имена града који је у једном историјском тренутку био оличење славе и пропасти српске државе, а бедем на ветрометини Истока и Запада.

Порекло назива Смедерево и значење овог топонима још нису поуздано утврђени. Мишљења о томе су бројна а овде ћемо изнети неколико најубедљивијих.

Једна теорија каже да је „с погледом" на некадашње шуме у околини назив Смедерево постао од „смет" и „древо". Такође је могуће да је назив потекао од имена неке личности која се могла звати Смендер (средњовековно мушко име).

Италијански историчар Antonio Bonfini (1427-1503) у свом делу Rerum Hungaricarum deccades IV cum dimidia наводи да је Смедерево настало генезом изговора имена св. Андреја.

Стојан Новаковић је писао у свом познатом делу „Охридска архиепископија у почетку XI века": „Познато је поодавно да је Смедерево покварено Eis Monte Aureo". Римска насеобина Mons Aureus забележена је и на Појтингеровој карти која потиче из IV века.

Др Леонтије Павловић је сматрао да порекло овог имена треба тражити у словенским језицима и наводи да је овај назив настао из једног војног израза који је направљен од словенске именичке заменице „всје" и грчког израза „медомаи-медерео", што би требало да значи „бринути се" или „чувати", односно „управљати".

Више историчара сматра да је овај назив морао имати корене у иранским, односно хазарским топонимима. У преводу са иранског „Семендер" значи „крајња врата" -- положај какав је географски у хазарији имао град Семендер (С-м-н-д-р). Овај назив је састављен од персијских речи „Семен" - крај (али и „сува земља") и „дер" - врата. Хазарски Семендер се налазио на југозападној обали Каспијског мора и био је бедем одбране од непријатеља. Слично данашњем Смедереву, то је био утврђени град са баштама и виноградима у околини. Њега је разорио руски кнез Свјатослав (913-914) а крајем X века и читаво хазарско царство заувек нестаје. Многи становници Семендра, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима ранијих станишта.

Први помен смедеревских крајева забележен је у III веку пре нове ере у делу „Песма о Аргонаутима" Аполонија с Родоса. На овом подручју живели су Трибали Мези, а надирали Хуни и Авари. У време Римске империје овде су постојала два насеља западно од града Винцеа (Ћириловац) и Монс Ауреус (Златно брдо). За време цара Марка Валерија Аурелија Проба смедеревски крај је постао центар за гајење винове лозе.