... Спектакуларан почетак четвртог „Театра у Тврђави“ Град Смедерево и Асоцијација координатора за ромска питања озваничили сарадњу ... Представници Агенције за безбедност саобраћаја у посети Смедереву


Римска граница

У првом веку нове ере природна граница река Дунав, омеђила је Римску државу. Римљани су тек седамдесетих година I века први пут стигли до Дунава. Потребно им је било још деведесет година ратовања, да би до краја Антике IV Флавијева и VII Клаудијева легија трајно обезбедиле северну границу. Изградњом путева десном обалом Дунава првенствено ради транспорта трупа приликом освајања Дакаје, допринела је и развоју градова и насеља, најпре око утврђених војничких логора.

Градско насеље Mons Aureus, на левој обали потока Сеона, пружало се на већем простору поред Дунава. Изворни подаци о овом насељу потичу из III и IV века. У Еутропији се спомиње гајење винове лозе у околини овог насеља за време цара Проба (276-282), једног од тројице римских царева, које је Риму подарила древна Илирија. Монс Ауреус је означен као цивитас (насеље) удаљен 26 миља од Singidunuma (Београда). Tabula Peutineriana, која се датира у IV век, потврђује овај податак, док га Itinerarium Antonianum лоцира на две миље мање.

Између овог насеља и следеће станице Винцеје, нађени су трагови римског граничног утврђења. Vincea (Ћириловачки поток) је била насеобина између два града Mons Aureusa и Marguma (Дубравица).

Даље низ воду од Смедерева, налази се, на ушћу Мораве у Дунав, градић Кулич чији полигонални темељи можда потичу још од касно-античког утврђења Marguma, али које је као српско Моравиште могло играти улогу и у средњем веку јер има о томе помена.

Трагови, које су многобројне људске заједнице оставиле поред једне од четири, по Мојсију „рајске реке", Дунава, просторно и временски ближе одређују културну историју, док се сложена судбоносна збивања у праисторијско доба могу само наслућивати. Сигурно је да су се заједнице на овом простору увек налазиле у процепу између два потпуно различита, али подједнако снажна света, што је и у каснијим периодима одређивало њихову драматичну историју.

Тврђава Кулич била је подигнута на последњем узвишењу према Дунаву, код данашњег села Кулича. Основа утврђења је шестоугаоног облика и била је саграђена од камена. Имала је три одбрамбена зида са воденим ровом, чак 17 кула и мању цитаделу.

Ово утврђење су вековима рушили и поново обнављали народи који су се овде дуже задржавали. Познато је да је тврђаву користила Византија, а после пада Србије и Турска.

Данас је тврђава Кулич зарушена. Она је и иначе била тешко приступачна, а нарочито је то сада услед подизања нивоа вода Дунава након изградње бране хидросистема Ђердап.