Архитектура

 

√ Црква Успења Пресвете Богородице

Црква Успења Богородичиног налази се на Старом гробљу у Смедереву. На основу стилских особености архитектуре и зидног сликарства, у науци је прихваћено да је црква саграђена у првој половини XV века, а украшена зидним сликарством у другој половини XVI века. Њено порекло још увек није прецизно утврђено, али се верује да је то била породична Црква и гробница деспота Ђурђа. Живопис у Цркви је доста страдао, а о њеном подизању постоји више легенди.

Oд многобројних записа интересантан је онај који је оставио у XVII веку Арсеније Чарнојевић приликом сеобе Срба.
По својој основи, начину градње и декорацији фасада, црква припада групи споменика моравске градитељске школе. Складне и витке пропорције храма истакнуте су издуженом осмостраном куполом и колонетама на угловима полигоналних апсида.

Зидно сликарство, које има све одлике фреско сликарства друге половине XVI века, својом иконографијом и тематиком се ослања на сликарство XIV века. У куполи су представљени Христос Пантократор, Небеска литургија и старозаветни пророци. На сводовима и горњим зонама су опширни циклуси из живота и страдања Христовог, а испод њих зоне светитеља у попрсјима и стојеће фигуре. Иконостас је с почетка XIX века, а иконе су дело више аутора. Најзначајније иконе припадају сликару Николи Апостоловићу.


Храм св. Георгија у Смедереву

Црква св. Георгија саграђена је у периоду од 1850. до 1854. године, по пројекту инж. Јане Неводе, а градитељ је био Андрија Дамјанов из Велеса. Лоцирана је у центру града и заједно са касније подигнутим репрезентативним здањем Суда и Општинског дома, данас уоквирује главни смедеревски трг.

Црква је тробродна, основе уписаног крста, има полигоналну апсиду, ђаконикон и проскомедију, певнице, затим пет витких кубета и масивни барокни звоник на западу. Просторно је подељена на олтарски део, наос и малу припрату, изнад које је галерија. Свод цркве држи шест снажних стубова обложених сиво зеленкастим вештачким мермером, са византијским капителима повезаним луковима.

Димензије цркве су: дужина 31,80 м, ширина 17,10 м, висина 50,65 м.

Црква је грађена по узору на манастир Манасију из XV века и стилски је обликовано у српско-византијском духу, мада је присутна и барокна другостепена пластична декорација, што је одраз времена у коме је зидана.

Живопис и иконе иконостаса израдио је 1935. године сликар Андреја Васиљевић Биценко из Кијева, са пуно смисла за склад боја и са истанчаним осећајем за материју.

Икосностас, певнице, проповедаоница, престо за архиепископа, рам за престону икону св. Георгија и два налоња, исклесани су од белог венчачког мермера у византијском стилу сигурном руком уметника Евгенија Лавцевића из Београда.

Црква св. Георгија спада у ред најлепших и најпространијих цркава у Србији, изграђених у време велике обнове иза I и II устанка. Веома је вредна као архитектонско остварење и представља прекретницу у начину градње сакралних објеката у време буђења романтизма у нас.


Зграда Гимназије у Смедереву

Гимназија у Смедереву је основана 1871. године а била је без своје зграде све до 1919. године када се уселила у зграду основне школе која је подигнута 1904, по пројекту архитекте Милорада Рувидића (1863-1914). До 1919. године Гимназија је више пута сељена и налазила се у згради на месту данашњег Суда, затим у згради која се налазила на месту Општинског дома - данашњег ресторана „Перпер", и у неколико наврата у Ћир Антином здању.

Објекат је имао правоугаону основу и то је данашњи бочни фронт зграде у улици Саве Немањића. Године 1923-1924. зграда је адаптирана и проширена, чиме је добила садашњи изглед у облику ћириличног слова „П". То је масивна, репрезентативна грађевина и дуго је била узор грађења просветних установа у ондашњој Србији.

Архитектонска концепција објекта заснована је на симетричној композицији. Ова композиција изражена је нарочито у архитектонском решењу дела грађевине према улици са средњим наглашеним делом и огромном разуђеном атиком изнад.

Зграда Гимназије обликована је у духу академизма с краја XIX века, са стилском обрадом и елементима неоренесансе и класицизма. Богатством пластичне обраде одликује се нарочито спратни део зграде.

Зграда је зидана од тврдог материјала, опеком старог формата у кречном малтеру. Дебљина зидова је од 45 до 60 цм. Кров је сложене конструкције, покривен бибер црепом.

Гимназија у Смедереву је као архитектонско остварење врло значајна јер је одраз средњоевропских струјања у архитектури с краја XIX века.


Зграда старог Окружног начелства у Смедереву

Зграда Окружног суда је подигнута у периоду 1886-1888. године по пројекту Александра Бугарског, архитекте из Београда, који је само неколико година пре овог објекта израдио пројекат за зграду Старог двора у Београду.

Лоцирана је у центру града. Израђена је у облику слова „Е". Има приземље и спрат над целом основом и други спрат над централним трактом. Главни фронт је дужине 53,40 м, а бочна крила су дужине 61,45 м.

Подигнута је на северној страни централног трга и представља један од првих значајних објеката грађених у Смедереву у духу средњоевропске архитектуре. Зграда је обликована у духу академизма с краја XIX века са стилском обрадом и елементима ренесансе и класицизма. Зидови су масивни, од опеке, дебљине 60, 45 и 30 цм. Међуспратна конструкција је од „Т" носача пруских сводова од опеке.

На зиду подеста, централног степеништа које води на први спрат, изграђена је мозаичка композиција димензија 6×4 м. Композиција је фигурална, решена дводимензионално, геометријски, а материјал је природни камен. Тема композиције и декоративни натписи којима је проткана у тесној су вези са функцијом установе.

Грађевина представља врло вредно и стилски изразито решење којим је обележено значајно раздобље у изградњи Смедерева у XIX веку, поготову Смедерева као граничне вароши на Дунаву.


Зграда Општинског дома у Смедереву

Зграда Општинског дома, на Тргу Републике број 1 у Смедереву, подигнута је двадесетих година, по идејном пројекту професора и академика, архитекте Пере Поповића из Београда. У обради фасаде је заступљен екликтицизам двадесетих година XX века. Грађена је масивно, репрезентативно, и са зградом Суда и црквом св. Георгија успешно се уклапа у целину старог језгра града.

Основа зграде представља функционално решење са главним улазом на углу. Има сутерен испод једног дела зграде, а приземље и спрат над целом основом. Улични фронтови су неједнаке дужине. Северни фронт у приземљу има шест мањих трговачко-услужних просторија, а у западном крилу смештен је ресторан „Перпер" у чијој башти је фонтана са бронзаном фигуром купачице.

На углу изнад главног улаза, изнад главног венца на балустради, постављене су четири статуе, антички драпиране, које представљају персонификацију правде, реда, науке и културе.

Кровна конструкција је сложена, покривач је бибер цреп и лим. Унутрашња обрада зграде је репрезентативна и већим делом сачувана.


Вила „Златни брег"

Вила „Златни брег", летњиковац Обреновића, позната је још и као вила „Плавинац" или „Краљев виноград", налази се неколико километара од центра града.

Подигнута је 1831. године када је ту Милош Обреновић прво засадио винограде (36 ха), а његов син Милан је касније наставио са уређењем и опремањем овог летњиковца.

Део намештаја и вреднији предмети однети су за време II светског рата када је ту била смештена команда немачке војске. Из тог периода сачувано је око 15 експоната, а данас су у току припреме да постане музеј династије Обреновић.