СЕДАМДЕСЕТ СЕДАМ ГОДИНА ОД ОСЛОБАЂАЊА СМЕДЕРЕВА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Потписан уговор за манифестацију Михољски сусрети села ОТВОРЕНА 134. СМЕДЕРЕВСКА ЈЕСЕН ЗАВРШЕНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ДЕЧИЈЕГ ИГРАЛИШТА НА ДУНАВСКОМ КЕЈУ УРЕЂЕЊЕ АТАРСКИХ ПУТЕВА


Историја

Прво помињање Смедерева под овим називом забележено је у Повељи византијског цара Василија ИИ из 1019.године, у делу који говори о Браничевској епархији Охридске епископије. Први писани помен о Смедереву налази се и у Повељи кнеза Лазара из 1381.године у којој се спомиње манастир Раваница и села и имања која поклања „ у Смедереву људини Богосаву с опћином и баштином“.

Град Смедерево се налази уз правац римске границе (Лимес) и Цариградског друма, што је током историје битно одређивало његов значај и улогу у историјским догађајима. Као такво, ово место има континуитет од праисторије, преко антике и средњег века до данашњих дана. О свим тим временима сведочи богато културно наслеђе смедеревског краја оличено у више локалитета распоређених у граду и око њега


Посебан значај Смедерево добија почетком петнаестог века, у доба деспота Ђурђа Бранковића, када постаје последња престоница српске средњевековне државе и седиште црквеног и привредног живота. Саграђена је Смедеревска тврђава, чији бедеми и данас стоје и сведоче о бурној прошлости града, али и значају Смедерева који већ тада премашује локалну и регионалну димензију. Смедерево постаје центар на размеђи цивилизација, где се преплићу утицаји истока и запада.


Тврђава је смештена на десној обали Дунава, на ушћу реке Језаве.Унутрашњи простор заузима 11ха, а шире окружење данас залази у урбане структуре.Грађена је по узору на Цариградску тврђаву, као фортификација за одбрану и представља једну од највећих тврђава у Европи.

Након пада у турске руке, Смедерево задржава шири регионални значај као седиште санџаката, све до 1521.године.Током шеснаестог и седамнаестог века, развило се у већу оријенталну варош. Крајем  седамнаестог века, за време аустро-турских ратова, варош је наизменично била у рукама зараћених страна, разарана је и привредно опала. У време аустријске власти овде је био центар дистрикта.
 
У обновљеној српској држави Смедерево игра значајну улогу, пре свега као седиште Совјета од 1805.-1807.године, али и као развијено градско насеље, трговачко седиште и главни град Смедеревске нахије.

Током читавог 19. и 20.века, некад у већој, некад у мањој мери, користећи своје потенцијале, имало је своје место у реду најразвијенијих градова Србије.